Uvod
Korisnici Windowsa se često suočavaju sa istim problemom: jedna ili dve aplikacije počnu da koriste previše CPU‑a, ventilator se ubrza, laptop se zagreje i baterija se brzo prazni. Zatvaranje tih aplikacija nije uvek opcija, posebno ako sinhronizuju fajlove, prave rezervne kopije podataka ili pokreću važne pozadinske zadatke.
Kako bi korisnicima dao više kontrole u ovakvim situacijama, Microsoft je dodao funkciju pod nazivom „Efficiency mode“ (režim efikasnosti) u Task Manager. Ova funkcija pomaže da smanjite uticaj određenih aplikacija na performanse sistema i potrošnju energije bez potpunog zaustavljanja njihovog rada.
Ovaj vodič objašnjava šta je režim efikasnosti u Task Manager‑u, kako radi i kako da ga koristite 2024. godine. Naučićete kada da ga uključite, kada da ga izbegavate i kako da rešite uobičajene probleme. Na kraju, znaćete kako da koristite režim efikasnosti kao praktičan alat da vaš Windows računar ostane hladan, tih i responzivan.
Šta je režim efikasnosti (Efficiency Mode) u Task Manager‑u?
Režim efikasnosti je funkcija u Task Manager‑u koja smanjuje korišćenje resursa odabranih procesa. Umesto da zatvorite aplikaciju, možete je staviti u stanje niskog uticaja, tako da koristi manje CPU‑a i energije, posebno kada radi u pozadini.
Na osnovnom nivou, režim efikasnosti govori Windowsu da:
- Smanji CPU prioritet procesa.
- Optimizuje proces za energetsku efikasnost umesto za maksimalne performanse.
- Smanji uticaj procesa na odziv sistema kada drugim aplikacijama trebaju resursi.
Aplikacija ostaje otvorena, ali prestaje da se agresivno takmiči sa važnijim zadacima.
Jednostavna definicija režima efikasnosti
Jednostavno rečeno, režim efikasnosti je „ograničivač gasa“ za aplikacije. Kada ga uključite za neki proces, govorite Windowsu:
Pusti ovu aplikaciju da radi mirnije u pozadini. Daj prioritet drugim aplikacijama. Ne dozvoli joj da zauzme sav CPU ili da prazni bateriju.
Aplikacija i dalje radi. Samo funkcioniše sporije kada je sistem opterećen, posebno ako drugim aplikacijama resursi trebaju hitnije.
Zašto je Microsoft dodao režim efikasnosti u Task Manager
Microsoft je uveo režim efikasnosti kako bi rešio čest problem: pozadinske aplikacije koje koriste previše resursa, a da korisnici toga nisu svesni. Teške kartice u pregledaču, programi za ažuriranje, klijenti za sinhronizaciju i pomoćni alati često:
- Drže CPU zauzetim duže vreme.
- Skraćuju trajanje baterije.
- Dovode do toga da uređaji rade vruće i bučno.
Pre režima efikasnosti, korisnici su često morali da:
- Prinudno zatvore aplikacije koje su obavljale koristan posao.
- Onemoguće pozadinske alate koji su im zapravo bili potrebni.
- Menjaju sistemska podešavanja napajanja koja utiču na sve aplikacije.
Režim efikasnosti daje fino podešavanje. Možete obuzdati konkretne procese bez menjanja celog plana napajanja ili ubijanja aplikacija na koje se i dalje oslanjate.
Koje verzije Windowsa i uređaji podržavaju režim efikasnosti 2024. godine
Od 2024. godine, režim efikasnosti je dostupan u:
- Windows 11 (većina aktuelnih potrošačkih i poslovnih izdanja).
- Novijim uređajima sa Windows 11, uključujući laptope, desktop računare i 2‑u‑1 uređaje.
Obično ga vidite u modernom interfejsu Task Manager‑a sa bočnom navigacijom. Na mnogim sistemima, funkcija se pojavljuje:
- Na kartici Processes (Procesi).
- Kao opcija u meniju desnog klika za kompatibilne procese.
- Kao oznaka u koloni Status kada je aktivna.
Ako ne vidite režim efikasnosti, vaš sistem možda:
- Radi na starijem izdanju Windows 11.
- Koristi upravljenu konfiguraciju vaše organizacije koja ga ograničava.
- Prikazuje tip procesa koji Windows ne dozvoljava da ograničite.
Sada kada znate šta je režim efikasnosti i gde se pojavljuje, sledeći korak je razumevanje šta se dešava „u pozadini“ kada ga uključite.
Kako režim efikasnosti radi u pozadini
Režim efikasnosti izgleda kao jednostavan prekidač, ali se oslanja na dublje funkcije raspoređivanja zadataka i potrošnje energije u Windowsu. Poznavanje ovih osnova pomaže da predvidite njegov uticaj i izbegnete iznenađenja kada ga uključujete za različite aplikacije.
Kako režim efikasnosti smanjuje korišćenje CPU‑a i energije
Kada uključite režim efikasnosti, Windows menja način na koji tretira taj proces. U većini slučajeva, on:
- Smanjuje CPU prioritet: Windows zakazuje proces ređe kada drugim aplikacijama treba CPU.
- Ograničava „izlive“ performansi CPU‑a: proces dobija manje visokoperformansnih skokova, pa troši manje energije.
- Favorizuje efikasne jezgre na hibridnim CPU‑ima: na procesorima sa jezgrima za performanse i efikasnost, Windows može da preferira zakazivanje „eco“ procesa na efikasnijim jezgrima.
Rezultat su niže prosečno korišćenje CPU‑a i smanjena potrošnja energije. Ovo može značajno pomoći trajanju baterije na laptopima, a takođe može učiniti da uređaj radi hladnije i tiše.
Uloga Eco‑QoS i prioritetizacije procesa
Režim efikasnosti se oslanja na Windows koncept nazvan Eco Quality of Service (Eco‑QoS). Eco‑QoS je nagoveštaj raspoređivaču koji govori Windowsu:
Ovom procesu nije potreban vrhunski učinak. Fokusiraj se na energetsku efikasnost i pusti ga da radi sporijim, ravnomernim tempom.
Uz Eco‑QoS Windows može da:
- Smanji frekvenciju CPU‑a za taj proces.
- Izbegne nepotrebno buđenje CPU‑a.
- Da prioritet aplikacijama kojima je važan odziv, poput video poziva ili igara.
U praksi, režim efikasnosti kombinuje:
- Raspoređivanje sa nižim prioritetom.
- Eco‑QoS nagoveštaje.
- Pametnije upravljanje resursima preko CPU jezgara i niti.
Režim efikasnosti naspram normalnog ponašanja procesa u Windowsu
Bez režima efikasnosti, sve normalne aplikacije se takmiče za CPU vreme u skladu sa svojim prioritetom i potražnjom. Zauzeta pozadinska aplikacija lako može usporiti zadatke u prvom planu ako koristi dovoljno CPU‑a ili izaziva konstantan rad.
Sa režimom efikasnosti:
- Pozadinske aplikacije postaju pristojnije i manje agresivne.
- Aplikacije u prvom planu dobijaju predvidljivije performanse.
- Skokovi u pozadinskom korišćenju CPU‑a ređe izazivaju trzaje ili zastajkivanje.
Međutim, to takođe znači da zadacima u režimu efikasnosti može trebati više vremena. Na primer, klijentu za sinhronizaciju može trebati duže da otpremi fajlove, ili pozadinskom poslu kompresije može trebati dodatno vreme da se završi.
Kada razumete interno ponašanje, spremni ste da režim efikasnosti primenite u praksi omogućavanjem i onemogućavanjem u Task Manager‑u.
Kako omogućiti i onemogućiti režim efikasnosti u Task Manager‑u
Korišćenje režima efikasnosti je jednostavno kada znate gde da tražite. Njime upravljate direktno iz Task Manager‑a za svaki podržani proces, što vam daje preciznu kontrolu nad tim koje aplikacije ćete ograničiti.
Otvaranje novog interfejsa Task Manager‑a u Windows 11
Task Manager možete otvoriti na nekoliko načina:
- Pritisnite Ctrl + Shift + Esc.
- Desnim klikom na Start dugme izaberite Task Manager.
- Pritisnite Ctrl + Alt + Delete i odaberite Task Manager.
U Windows 11, Task Manager ima bočnu traku levo sa sekcijama poput Processes, Performance, Startup apps i drugih. Režim efikasnosti se nalazi na kartici Processes, gde možete videti šta je trenutno pokrenuto.
Uključivanje režima efikasnosti za pojedinačne procese
Da biste omogućili režim efikasnosti za konkretnu aplikaciju ili proces:
- Otvorite Task Manager.
- Idite na karticu Processes.
- Pronađite aplikaciju ili proces koji želite da ograničite (na primer, pregledač, aplikaciju za sinhronizaciju u oblaku ili program za ažuriranje).
- Kliknite desnim tasterom miša na proces.
- Kliknite na Efficiency mode u kontekstnom meniju.
- Potvrdite ako se pojavi upit.
Kada je omogućen, možete videti ikonicu lista ili oznaku „Efficiency mode“ u koloni Status za taj proces. Ta oznaka vam na prvi pogled pokazuje koje aplikacije trenutno rade u efikasnijem režimu.
Isključivanje režima efikasnosti kada je aplikacija prespora
Ako se aplikacija previše uspori nakon što uključite režim efikasnosti, lako ga možete isključiti:
- Otvorite Task Manager i idite na karticu Processes.
- Pronađite proces koji u koloni Status prikazuje „Efficiency mode“.
- Kliknite desnim tasterom miša na njega.
- Ponovo kliknite na Efficiency mode da biste ga isključili (uklonili oznaku).
Proces se vraća na normalno ponašanje raspoređivanja i može koristiti više CPU resursa kada mu zatrebaju. Ovaj brzi prekidač čini eksperimentisanje bezbednim, bez dugoročnog rizika.
Razumevanje ikonica i oznake „Efficiency mode“ u koloni Status
Kada je režim efikasnosti aktivan, Task Manager obično prikazuje:
- Ikonicu lista pored procesa.
- Tekst „Efficiency mode“ u koloni Status.
Ako ne vidite opciju u meniju ili nedostaje oznaka, proces možda:
- Predstavlja sistemski ili zaštićeni proces.
- Već radi sa Eco‑QoS ili posebnim pravilima raspoređivanja.
- Upravljan je politikama koje ograničavaju ručne promene.
Kada savladate osnovne kontrole, sledeći korak je da odlučite kada će vam režim efikasnosti zaista pomoći. To zavisi od toga kako koristite računar i koje aplikacije rade u pozadini.
Najbolje situacije za korišćenje režima efikasnosti
Režim efikasnosti najbolje radi kada ga primenjujete selektivno. Želite da usporite prave aplikacije, a da ne utičete na zadatke koji moraju ostati brzi i responzivni. Razmišljanje o vašim uobičajenim scenarijima rada i zabave pomaže da ciljate odgovarajuće procese.
Poboljšanje trajanja baterije na laptopima i tabletima
Ako koristite laptop ili tablet na bateriji, režim efikasnosti može pomoći da produžite vreme rada:
- Identifikujte pozadinske aplikacije koje koriste primetnu količinu CPU‑a, kao što su alati za sinhronizaciju fajlova, klijenti za rezervne kopije ili menadžeri preuzimanja.
- Uključite režim efikasnosti za te procese dok radite na važnijim zadacima, poput dokumenata, koda ili prezentacija.
- Pratite procene trajanja baterije pre i posle korišćenja režima efikasnosti da biste videli efekat.
Ovaj pristup dobro radi kada treba da izgurate dugačak sastanak, let ili čas bez traženja punjača.
Održavanje glatkih video poziva, striminga i igranja
Zadaci u prvom planu poput video poziva, striminga i igranja zahtevaju dosledne performanse. Pozadinski „šum“ može izazvati zastajkivanje i trzaje. Režim efikasnosti pomaže tako što potiskuje manje bitne aplikacije u drugi plan.
Primeri:
- Tokom video poziva, uključite režim efikasnosti za aplikacije za sinhronizaciju u oblaku, teške kartice pregledača ili pozadinske programe za ažuriranje.
- Tokom igranja, uključite režim efikasnosti za pokretače igara, alate za overlay i programe za ažuriranje kojima nije potrebna puna brzina tokom igranja.
- Tokom striminga, usporite alate za kopiranje fajlova ili bekap koji rade tokom sesije.
Smanjenjem pozadinske konkurencije dajete glavnoj aplikaciji više CPU prostora i time glatkije performanse.
Upravljanje „teškim“ pregledačima, sinhronizacijom u oblaku i pozadinskim alatima
Neki od najgorih „krivaca“ na modernim računarima su:
- Pregledači sa mnogo otvorenih kartica i aktivnih ekstenzija.
- Aplikacije za cloud skladište i sinhronizaciju koje premeštaju veliki broj fajlova.
- Alati za indeksiranje, bekap ili medijateke koji neprestano obavljaju rad.
Ne želite ih uvek zatvoriti, ali možete:
- Staviti određene procese pregledača ili pomoćne alate u režim efikasnosti.
- Ograničiti klijente za sinhronizaciju tokom fokusiranog rada, a zatim isključiti režim efikasnosti kada priključite punjač i pustite ih da „sustignu“ sve zadatke.
Kada jednom vidite dobre rezultate u ovim situacijama, važno je razumeti koristi i kompromise kako biste režim efikasnosti koristili uravnoteženo.
Prednosti i mane režima efikasnosti
Kao i svaka funkcija za podešavanje, režim efikasnosti nudi snažne prednosti, ali dolazi i sa kompromisima. Razumevanje obe strane pomaže da ga koristite pametno i izbegnete frustracije kada zadacima treba duže nego što ste očekivali.
Ključne prednosti: baterija, niža temperatura i tiši ventilatori
Glavne prednosti korišćenja režima efikasnosti su:
- Bolje trajanje baterije
Niže korišćenje CPU‑a dovodi do manje potrošnje energije. Pozadinske aplikacije prestaju da toliko brzo prazne bateriju, što je ključno kada radite daleko od punjača. - Niža temperatura
CPU radi hladnije jer manje radi za ograničene aplikacije. Uređaj je udobniji za držanje na laptopima i tabletima i može duže trajati zbog manjeg termalnog opterećenja. - Tiši ventilatori
Ventilatori se ređe i sporije okreću. Sistem ostaje tiši tokom poziva, sastanaka i fokusiranog rada, što stvara prijatnije iskustvo.
Moguće mane: sporiji pozadinski zadaci i sinhronizacija
Glavna cena režima efikasnosti je sporiji napredak procesa koje ograničite:
- Sinhronizacija fajlova, rezervne kopije ili indeksiranje mogu duže trajati.
- Velika preuzimanja ili konverzije mogu raditi usporeno kada je sistem zauzet.
- Neke aplikacije mogu delovati tromije ako slučajno uključite režim efikasnosti dok ih aktivno koristite.
Drugim rečima, menjate brzinu za mirniji rad i efikasnost. Za mnoge pozadinske aplikacije to je prihvatljivo. Za vremenski osetljive zadatke nije.
Kada se režim efikasnosti ne preporučuje
Izbegavajte korišćenje režima efikasnosti za:
- Aplikacije koje aktivno koristite u prvom planu, kao što su glavna igra, video editor ili aplikacija za pozive.
- Alate osetljive na kašnjenje, kao što je softver za audio snimanje ili enkoderi za live striming.
- Kritične poslovne aplikacije gde kašnjenja mogu izazvati propuštene rokove ili greške.
Ako niste sigurni, uključite režim efikasnosti samo za:
- Jasno pozadinske alate koji mogu raditi sporije bez štete.
- Aplikacije za koje možete podneti da budu privremeno usporene.
Ako naiđete na probleme ili primetite neobično ponašanje sistema, možete otkloniti kvar i prilagoditi podešavanja da se vratite na udobnu ravnotežu.
Rešavanje uobičajenih problema sa režimom efikasnosti
Ponekad se režim efikasnosti ne ponaša kako očekujete. Može se desiti da je opcija zasivljena ili da se čitav sistem oseća sporije nakon što ga uključite. Razumevanje uobičajenih problema i rešenja održava ovu funkciju korisnom, umesto zbunjujućom.
Zašto je režim efikasnosti zasivljen za neke procese
Može se desiti da kliknete desnim tasterom miša na proces i primetite da je opcija režima efikasnosti onemogućena ili nedostaje. Uobičajeni razlozi uključuju:
- Proces je osnovni sistemski proces zaštićen od strane Windowsa.
- Proces već radi sa Eco‑QoS ili posebnim pravilima raspoređivanja.
- Grupne politike ili postavke organizacije ograničavaju ručne promene.
U tim slučajevima, Windows ili ne dozvoljava da promenite režim ili već efikasno upravlja procesom. I dalje možete:
- Optimizovati druge aplikacije na korisničkom nivou.
- Smanjiti broj startup aplikacija da biste umanjili ukupno opterećenje.
- Podešavati opcije napajanja i baterije da utičete na opšte ponašanje.
Šta da radite ako se računar uspori nakon korišćenja režima efikasnosti
Ako se ceo sistem čini sporijim nakon što koristite režim efikasnosti:
- Proverite za koje ste aplikacije uključili režim efikasnosti.
- Isključite režim efikasnosti za svaku aplikaciju koju aktivno koristite ili koja obrađuje rad u realnom vremenu.
- Pratite korišćenje resursa u Task Manager‑u (CPU, Memory, Disk i GPU).
- Potražite druge teške procese koji nisu u režimu efikasnosti, a koji bi mogli izazivati probleme.
Ponekad problem nije sam režim efikasnosti, već neki drugi proces ili usko grlo na disku. Pobrinite se da:
- Vodite računa o zdravlju skladišta podataka i izbegavate rad sa skoro punim diskom.
- Ne pokrećete previše „teških“ aplikacija istovremeno.
Vraćanje ponašanja procesa na početno i proveravanje drugih uskih grla
Da biste vratili ponašanje neke aplikacije:
- Zatvorite aplikaciju i ponovo je pokrenite.
- Ako je potrebno, restartujte Windows da biste obrisali sva privremena stanja.
Zatim:
- Proverite Task Manager > Performance da biste videli opterećenje CPU‑a, Memorije, Diska i GPU‑a.
- Proverite Startup apps da onemogućite nebitne alate koji se pokreću sa Windows‑om.
Režim efikasnosti je jedan alat u širem skupu alata. Za napredniju kontrolu, možete ga kombinovati sa drugim Windows funkcijama za performanse, što je naročito korisno za napredne korisnike i IT administratore.
Napredni saveti za napredne korisnike i IT administratore
Iskusniji korisnici i IT administratori mogu koristiti režim efikasnosti kao deo šire strategije performansi i potrošnje, posebno na flotama uređaja sa Windows 11 gde su i trajanje baterije i odzivnost podjednako važni.
Kombinovanje režima efikasnosti sa Windows podešavanjima napajanja i baterije
Režim efikasnosti najbolje radi kada je usklađen sa:
- Sistemskim režimom napajanja (Best power efficiency, Balanced, Best performance).
- Podešavanjima baterije na laptopima i tabletima.
Na primer:
- Na bateriji koristite energetski efikasan režim i primenite režim efikasnosti na teške pozadinske alate.
- Na napajanju (AC), opustite režim efikasnosti za zadatke koji treba da „sustignu“, kao što su bekap i sinhronizacija.
Time dobijate dinamičan pristup: efikasno i tiho u pokretu, brže i agresivnije kada je uređaj priključen na struju.
Korišćenje Startup Apps i podešavanja pozadinskih aplikacija zajedno sa režimom efikasnosti
Još bolje rezultate možete postići tako što ćete:
- Otvoriti Settings > Apps > Startup i onemogućiti nebitne startup aplikacije.
- Proveriti Settings > System > Power & battery radi ograničenja pozadinske aktivnosti.
- Koristiti režim efikasnosti samo za pozadinske aplikacije koje moraju ostati pokrenute.
Ova kombinacija smanjuje opterećenje pri pokretanju sistema i čuva aktivne aplikacije u prioritetu, dok korisni pozadinski alati i dalje rade sa manjim uticajem.
Kreiranje lične ili organizacione strategije za performanse i efikasnost
Za pojedince:
- Odlučite koje aplikacije su uvek pozadinske (sinhronizacija, bekap, ažuriranja) i držite ih u režimu efikasnosti tokom radnih sesija.
- Isključite režim efikasnosti za intenzivne zadatke kada vam je potrebna puna brzina.
Za organizacije:
- Obrazujte korisnike o režimu efikasnosti kao jednostavnom načinu rešavanja problema sa sporim sistemom.
- Napravite smernice o tome koje aplikacije mogu bezbedno raditi u režimu efikasnosti.
- Razmotrite korišćenje alata za upravljanje i politika za sprovođenje energetski efikasnog ponašanja na službenim laptopima.
Uz ove strategije, korisno je znati kako se režim efikasnosti poredi sa drugim alatima za performanse u Windows‑u kako biste mogli da izaberete pravi alat za svaku situaciju.
Režim efikasnosti naspram drugih Windows funkcija za performanse
Režim efikasnosti je samo jedan deo „slagalice“ performansi. Windows nudi više načina da balansirate performanse i efikasnost, a oni najbolje rade kada razumete kako se razlikuju i dopunjuju.
Režim efikasnosti naspram Power Mode (Best Performance, Balanced itd.)
Power Mode podešavanja važe na nivou sistema:
- Best performance: maksimizuje odzivnost, koristi više energije.
- Balanced: kombinuje performanse i efikasnost.
- Best power efficiency: štedi bateriju i smanjuje performanse.
Režim efikasnosti, nasuprot tome, primenjuje se na nivou procesa:
- Možete ograničiti konkretne aplikacije, dok druge ostavljate na punoj brzini.
- Ne morate da menjate ceo sistemski plan napajanja.
Korišćenje oba pristupa zajedno omogućava fino podešavanje ponašanja za vaš uređaj i radno opterećenje.
Režim efikasnosti naspram Battery Saver i ograničenja pozadinskih aplikacija
Battery Saver i ograničenja pozadinskih aplikacija kontrolišu ponašanje aplikacija kada uređaj radi na bateriji:
- Battery Saver može ograničiti pozadinsku aktivnost na nivou čitavog sistema.
- Ograničenja pozadinskih aplikacija mogu blokirati ili ograničiti određene aplikacije da rade kada nisu u upotrebi.
Režim efikasnosti je ciljaniji:
- Dozvoljava aplikacijama da rade, ali na efikasniji način.
- Nije vezan samo za rad na bateriji; možete ga koristiti i kada ste na AC napajanju.
Koristite Battery Saver za široku kontrolu kada je baterija pri kraju, a režim efikasnosti za specifične, uporne „krivce“.
Kada se osloniti na Task Manager, a kada na alate trećih strana
Alati trećih strana mogu ponuditi:
- Detaljnije nadgledanje i grafikone.
- Prilagođene profile i automatizaciju.
- Dodatna podešavanja za napredne korisnike.
Međutim, režim efikasnosti u Task Manager‑u ima jasne prednosti:
- Ugrađen je u Windows i podržan od strane Microsoft‑a.
- Jednostavan je i bezbedan za većinu korisnika.
- Ne zahteva dodatni softver ili složeno podešavanje.
Za većinu korisnika, Task Manager i Windows podešavanja pružaju dovoljno kontrole. Napredni korisnici mogu dodati alate trećih strana ako im treba naprednija automatizacija, ali režim efikasnosti ostaje bezbedna polazna tačka.
Zaključak
Režim efikasnosti u Task Manager‑u pruža praktičan način da kontrolišete aplikacije koje troše previše resursa, bez njihovog potpunog gašenja. Smanjuje korišćenje CPU‑a i energije za odabrane procese, pomažući da vaš sistem ostane hladniji, tiši i responzivniji, posebno na laptopima i tabletima.
Naučili ste šta je režim efikasnosti u Task Manager‑u, kako radi sa Eco‑QoS i prioritetima procesa i kako da ga uključite i isključite u Task Manager‑u. Takođe ste videli kada najviše pomaže, koje kompromise donosi i kako da izbegnete uobičajene zamke.
Pametnom upotrebom, režim efikasnosti postaje deo šire strategije koja uključuje i podešavanja napajanja, upravljanje startup aplikacijama i kontrolu pozadinskih aplikacija. Počnite tako što ćete ga primeniti na nekoliko teških pozadinskih aplikacija i posmatrajte razliku u trajanju baterije i odzivnosti sistema. Vremenom možete fino podesiti koje procese ograničavate kako biste dobili najbolji balans između performansi i efikasnosti.
Često postavljana pitanja
Da li režim efikasnosti u Task Manager-u usporava moj računar u celini?
Režim efikasnosti može usporiti određene aplikacije, posebno kada je sistem opterećen, ali po dizajnu ne usporava ceo računar. U mnogim slučajevima, on poboljšava odzivnost jer pozadinske aplikacije prestaju agresivno da se takmiče sa aplikacijama koje aktivno koristite. Ako je pogrešna aplikacija u režimu efikasnosti, kao što je igra ili video editor, ta aplikacija može delovati tromo. Ovo možete rešiti tako što ćete isključiti režim efikasnosti za taj proces u Task Manager-u.
Zašto je režim efikasnosti zasivljen za neke aplikacije u Task Manager-u?
Režim efikasnosti može biti zasivljen za sistemske procese, zaštićene servise ili procese kojima Windows već upravlja posebnim pravilima. Takođe može biti onemogućen od strane organizacionih politika na upravljanim uređajima. U tim situacijama, Windows vam ne dozvoljava da ručno promenite ponašanje raspoređivanja. I dalje možete optimizovati druge korisničke aplikacije, smanjiti broj programa koji se pokreću pri startovanju sistema i podesiti opcije napajanja i baterije kako biste poboljšali ukupne performanse i efikasnost.
Da li moram da uključujem režim efikasnosti svaki put kada ponovo pokrenem Windows?
U mnogim slučajevima, podešavanja režima efikasnosti ne opstaju kroz potpuno ponovno pokretanje sistema ili ponovno pokretanje aplikacija. Možda ćete morati ponovo da ga uključite za određene procese nakon restarta ili nakon zatvaranja i ponovnog otvaranja aplikacije. Ovakav dizajn sprečava dugoročno ograničavanje rada aplikacija koje kasnije možda želite da pokrenete punom brzinom. Ako često koristite režim efikasnosti, kombinujte ga sa boljim upravljanjem startovanjem i podešavanjima napajanja kako bi vaš sistem podrazumevano počinjao u efikasnijem stanju.